Pojam inclusion (eng. reč), u bukvalnom prevodu na srpski jezik znači uključivanje. Kao i svaka druga reč, koristi se u različitim kontekstima i uz različite pojmove. Tako npr. imamo pojmove kao što su socijalna inkluzija=uključivanje u zajednicu ljudi, stvaranje odnosa među ljudima ili društvena inkluzija=uključivanje u društveni život šire zajednice itd. To su bukvalna značenja ovih pojmova koji uz sebe sadrže pojam inkluzija. Razradom suštinskog značenja ovih pojmova, susrećemo se sa ulaskom u širinu sadržaja kojim se bavi socijalna ili društvena inkluzija, pravima ljudi, zakonskim rešenjima, trenutnom realnošću, principima, kulturom, teorijom, praksom itd.
A šta je to inkluzivno obrazovanje? Ili, šta je to inkluzija u obrazovanju?
Ukratko, inkluzivno obrazovanje (IO) je obrazovanje gde su sva deca, dobrodošla u obrazovne ustanove, bez obzira kojeg su porekla, socijalnog statusa, zdravstvenog stanja...
IO podrazumeva da se dete može upisati u bilo koji vrtić ili školu, tj. najbližu svom prebivalištu i da ta ustanova nema prava da odbije da primi dete iz bilo kog razloga. Ako ipak ustanova pokuša ili odbije da upiše dete, roditelj/staratelj ima pravo da tuži ustanovu, da napiše dopis Ministarstvu prosvete, i ustanova će snositi zakonom propisanu kaznu. Dete će ipak biti upisano.
IO podrazumeva da se u grupi ili odeljenju, nalaze deca sa razlikama i da ta grupa/odeljenje može i mora da funkcioniše kao zajednica u kojoj su svi svesni da među njima ima razlika i da je to svakodnevna realnost kako tu, tako i van ustanove, u životu svakog od nas. Kao što niko ne bira komšije u zgradi, naselju, kao što prodavac ne bira kakav će mu kupac kupiti robu, kakvi će ljudi ući u supermarkete, tržne centre, bioskope, ustanove i institucije... tako ni vrtići i škole ne mogu da biraju kakva će se deca upisati u njihovu ustanovu. Dok su u ustanovi, deca moraju da se ponašaju jedni prema drugima tako da se niko ne oseća povređenim zato što je drugačiji. Takvom ponašanju najviše doprinosi tzv. kućno vaspitanje ali i vaspitanje i obrazovanje u vrtiću ili školi.
Na vaspitačima i nastavnicima je veliki zadatak i odgovornost da uspostave atmosferu razumevanja i tolerancije među decom. Zašto? Prevashodno da bi od dece izrasli dobri, humani i plemeniti ljudi i da bi im takva atmosfera omogućila da ih nauče svemu što treba da znaju kao budući akademski građani. Profesija koju su izabrali nije laka i na tom putu karijere, kroz desetine generacija dece i roditelja/staratelja, susreću se sa nebrojenim izazovima koje nose na svojim leđima i od njih se najčešće traži brzo i ispravno rešenje. Naravno, u međudečjim odnosima, glavni partner i saradnik vaspitaču/nastavniku je roditelj/staratelj.
Saradnja i razumevanje među njima je ključ dobrih odnosa među decom u vrtiću/školi. Ako se na tom nivou saradnje reši situacija koja je nastala u odnosima među decom, onda je to fantastičan znak za napredak dobrih odnosa u grupi/odeljenju. Kao deo zaposlenih u ustanovi, vaspitač/nastavnik ima parvo ali i obavezu da konsultuje stručnu službu, tim škole i upravu u slučaju da proceni da nastala situacija u grupi/odeljenju prevazilazi nadležnosti koje ima u svom opisu posla. Put dolaska do rešenja je svakako pokazatelj kakvu inkluzivnu kulturu i praksu ima svaki od učesnika u nastaloj situaciji: roditelj/staratelj, dete, vaspitač/nastavnik, stručna služba, tim-ovi i uprava ustanove. Na inkluzivnoj kulturi i praksi (uvažavanje različitosti...), izgrađuje se i inkluzivna politika ustanove. To znači da ćemo biti sigurni da ustanova ne toleriše diskriminaciju dece i zaposlenih po bilo kom osnovu. To takođe znači da ćemo biti sigurni da će se preduzeti sve preventivne mere da ne dođe do neželjenih situacija. I, na kraju, to znači da je ustanova poznata po tome da sve neželjene situacije rešava u skladu sa propisima i svojom nadležnošću, u čemu ima sva potrebna ovlašćenja da sarađuje sa nadležnim službama iz sistema socijalne zaštite, zdravlja, policije.
Inkluzija u obrazovanju je princip koji zastupa i podržava najveće ljudske vrednosti koje proističu iz poštovanja tuđeg prava na sopstveni integritet, kao i etičkih normi u odnosu na druge i drugačije. Obrazovanje čiji je temelj inkluzivnost, kroz generacije, stvara obrazovane, humane i tolerantne ljude, spremne za izgradnju sopstvenog života u svetu različitosti.
Danijela Vuković
