Znaš li ti, koliko bola stane u jedno majčino srce? Znaš li ili te briga nije?!
Zamisli da stojiš na vrh litice, raširenih ruku dok tebi u susret stiže žestina cunamija, koji pokušavaš da zaustaviš i obuzdaš.
Zamisli da iz noći u noć u tebi kola žestina tog cunamija, dok te obavija vrtlog tornada i izbija poput vulkanske lave vatre plam, dok ti sve to u sebi držiš.
Znaš li ti, da sve to u moje srce stane dok ga noću na mesečini gledam? U svoj njegovoj nevinosti, nežnog dečačkog lica zarobljenog u svetu snova.
Znaš li ti, kako boli kada znaš da možda nikada neće moći da voli, neće stiskati jedra ženska bedra, neće dodirivati nabrekle devojačke grudi. Da neće ljubiti njene usne i moliti da zora ne zarudi dok u zanosu strasti sluša otkucaje njenog srca, dok na mesečini pohotno guta belinu njenog tela.
Znaš li ti, koliko boli kada znaš da tvoj 'tić nikada neće sviti gnezdoiz koga će izleći svoje... Znaš li ti ili te briga nije?!
Znaš li koliko noći besanih provedoh natapajući jastuk, moleći da suze usahnu?
Znaš li ti koliko bola stane u jedno jedino majčino srce dok noć traje i sa prvim naznakama jutra namestim osmeh nežan poput najfinije svile da dočekan svog Princa iz zemlje snova.
Zagrlim ga poput nežne latice cveta i vodim kroz život dok u meni snage ima. Znaš li ti ili te jednostavno briga nije?!
Radunka Lazić